SR-C1-01 — Odluka koju niko nije očekivao

Kada je Ivana u ponedeljak ujutru ušla u kancelariju, već je imala spreman plan za sastanak koji je trebalo da počne u deset. Mesecima je radila na projektu i verovala je da je došlo vreme da tim konačno donese odluku o njegovom nastavku. Pre sastanka je još jednom pregledala beleške i pripremila nekoliko argumenata. Bila je gotovo sigurna da će svi podržati predlog koji je pripremila sa kolegom Stefanom. Međutim, već na početku sastanka direktorka je rekla da želi da čuje i mišljenje ljudi koji do tada nisu bili direktno uključeni u projekat. Ivana je u prvi mah pomislila da će to samo produžiti raspravu, ali je pristala da sasluša ostale. Jedan od kolega, Marko, izneo je primedbu koju niko ranije nije ozbiljno razmatrao. Tvrdio je da bi nastavak projekta u postojećem obliku mogao da donese više troškova nego koristi. Njegov zaključak nije bio zasnovan samo na proceni, već na podacima koje je tog jutra dobio od finansijskog odeljenja. Ivani se njegov predlog u početku nije dopao. Godinama je bila naviknuta da svoje odluke donosi na osnovu detaljne pripreme i nije joj bilo lako da prihvati da bi njen osnovni pristup mogao biti pogrešan. Ipak, umesto da odmah brani svoj predlog, zamolila je Marka da objasni kako je došao do zaključka. Dok je slušala njegovo obrazloženje, postalo joj je jasno da se deo podataka promenio tek prethodne nedelje. Tada je shvatila da problem nije bio u tome što je njen plan bio loše napravljen, već u tome što je bio zasnovan na informacijama koje više nisu bile potpune. Predložila je da ne donesu konačnu odluku tog dana, već da zajedno naprave novu procenu na osnovu ažuriranih podataka. Direktorka je prihvatila predlog, iako je nekoliko članova tima očekivalo da će sastanak završiti glasanjem. Umesto toga, dogovorili su se da u naredna tri dana provere ključne pretpostavke i zatim ponovo razmotre sve mogućnosti. Kada je kasnije ostala sama u kancelariji, Ivana je pomislila koliko je lako braniti odluku samo zato što smo u nju već uložili mnogo vremena. Shvatila je da promeniti mišljenje ne znači nužno priznati poraz. Ponekad to jednostavno znači da smo dobili dovoljno novih informacija da odluku donesemo odgovornije. Od tada je, pre važnih sastanaka, osim argumenata za svoj predlog pripremala i pitanja koja bi mogla da pokažu gde su njene pretpostavke možda zastarele.

Reading 1

Ivana dolazi na važan sastanak uverena da će tim podržati predlog koji je pripremila sa kolegom Stefanom.

Reading 2

Marko iznosi podatke koji pokazuju da bi nastavak projekta u postojećem obliku mogao da donese više troškova nego koristi.

Reading 3

Ivana umesto da brani svoj prvobitni predlog traži dodatno objašnjenje i predlaže novu procenu na osnovu ažuriranih podataka.

Language Noticing

Korisne strukture: „Bila sam gotovo sigurna da…“; „U prvi mah sam pomislio/la da…“; „Nije mi bilo lako da prihvatim…“; „Umesto da odmah…“; „Dok sam slušao/la…“; „Postalo mi je jasno da…“; „Na osnovu novih podataka…“; „To ne znači nužno da…“; „Ponekad to jednostavno znači da…“; „Od tada…“. Gramatika i diskurs: izražavanje pretpostavke i stepena sigurnosti, suprotstavljanje stavova, konstrukcija „umesto da + prezent“, vremenska rečenica sa „dok“, uzročno-posledične veze, modalnost sa „mogao/la bi“, izražavanje promene stava i nijansiranog zaključka.

Culture

Priča prikazuje jednu važnu karakteristiku savremenog profesionalnog odlučivanja: odluke se često moraju preispitati kada se pojave novi podaci. U poslovnom okruženju promena mišljenja ne mora da znači slabost ili nedoslednost; može pokazati spremnost da se odluka prilagodi činjenicama. Posebno je korisno razlikovati lični osećaj ulaganja u neku ideju od objektivne procene njenih rezultata.

Go Further

Opiši situaciju kada si morao/la da preispitaš odluku ili mišljenje nakon što si dobio/la nove informacije. Objasni u šta si u početku bio/la uveren/a, koje su se informacije promenile, zašto ti nije bilo lako da promeniš stav i kako si na kraju doneo/la odluku. Navedi da li si svoju prvobitnu procenu smatrao/la potpuno pogrešnom ili je jednostavno više nije bilo moguće primeniti. Na kraju objasni šta si naučio/la o odnosu između samopouzdanja, novih činjenica i spremnosti da promenimo mišljenje.