SR-C1-06 — Ono što nije pisalo u mejlu

Katarina je jednog jutra otvorila mejl koji je dobila od direktorke. Poruka je bila kratka i glasila je: „Molim te da danas preuzmeš ovaj zadatak. Važno je da bude završen do kraja dana.“ Katarina je nekoliko puta pročitala poruku. Nije joj bilo jasno zašto je baš ona dobila zadatak, niti šta direktorka podrazumeva pod „završenim“. U prvi mah je zaključila da je verovatno napravila neku grešku i da sada mora da je ispravi. Umesto da odmah počne da radi, odlučila je da proveri šta se zapravo očekuje od nje. Međutim, nije želela da ostavi utisak da nije sposobna da samostalno reši problem. Zato je koleginici Ani samo rekla da joj je mejl neobičan. Ana je pogledala poruku i nasmejala se. — Možda ona samo želi da ti poveri nešto važno — rekla je. — Ne možemo znati dok je ne pitaš. Katarina je ipak oklevala. Navikla je da u kratkim porukama traži skriveno značenje, naročito kada dolaze od nadređenih. Na kraju je direktorki poslala kratko pitanje: „Da li biste mogli da mi pojasnite šta tačno treba da bude završeno do kraja dana?“ Odgovor je stigao nekoliko minuta kasnije. Direktorka joj je objasnila da je zadatak mnogo jednostavniji nego što je Katarina pretpostavila. Potrebno je bilo samo proveriti podatke i pripremiti kratak pregled za sastanak sledećeg jutra. Katarina je osetila olakšanje, ali i izvesnu nelagodu. Shvatila je da je iz nekoliko rečenica napravila čitavu priču o sopstvenoj grešci, iako u poruci nije postojala nijedna informacija koja bi to potvrđivala. Kada je završila posao, direktorka joj je zahvalila i dodala da joj je zadatak poverila zato što je prethodni put bila veoma precizna. Katarina se nasmejala. Ono što je ujutru doživela kao prikrivenu kritiku, na kraju se pokazalo kao izraz poverenja. Od tada je pokušavala da razlikuje ono što zaista piše u nekoj poruci od onoga što sama dodaje u njeno značenje. Nije uvek uspevala, ali je naučila da pitanje često može da spreči čitav niz pogrešnih zaključaka.

Reading 1

Katarina kratku poruku direktorke tumači kao moguću kritiku, iako u njoj nema informacije koja bi to potvrđivala.

Reading 2

Umesto da nagađa šta direktorka misli, Katarina joj šalje kratko pitanje kako bi proverila šta se tačno očekuje.

Reading 3

Direktorka objašnjava da je zadatak poverila Katarini zato što joj veruje, pa Katarina shvata da je pogrešno protumačila poruku.

Language Noticing

Korisne strukture: „Nije mi bilo jasno…“; „U prvi mah sam zaključio/la da…“; „Pretpostavio/la sam da…“; „Ne možemo znati dok…“; „Umesto da pretpostavim…“; „Da li biste mogli da pojasnite…?“; „Ispostavilo se da…“; „Shvatio/la sam da…“; „Nije postojala informacija koja bi…“; „To ne znači da…, već da…“. Gramatika i diskurs: izražavanje pretpostavke i stepena sigurnosti, razlikovanje činjenica i zaključaka, indirektna pitanja sa „da li“, konstrukcija „umesto da“, zavisne rečenice sa „iako“ i „kada“, kao i izražavanje promene mišljenja.

Culture

Priča prikazuje čest problem u poslovnoj komunikaciji: kratke poruke mogu ostaviti prostor za različita tumačenja, posebno kada dolaze od nadređenih. Korisno je razlikovati ono što je zaista rečeno od onoga što sami pretpostavljamo. Umesto da zaključujemo na osnovu tona ili nekoliko reči, možemo tražiti konkretno pojašnjenje i tako sprečiti nepotrebnu zabrinutost.

Go Further

Opiši situaciju u kojoj si neku poruku, komentar ili tuđe ponašanje protumačio/la drugačije nego što je bilo zamišljeno. Objasni šta si u početku pretpostavio/la, zašto si tako zaključio/la i šta si kasnije saznao/la. Opiši kako si proverio/la šta je druga osoba zaista mislila i kako se tvoje mišljenje promenilo. Na kraju objasni šta si naučio/la o razlikovanju činjenica od pretpostavki.